Дарко Танасковић рођен је 4. јануара 1948. године у Загребу у Хрватској. Дипломирао је на Филолошком факултету, на Одсјеку оријенталистике, 1970. године. На истом одсјеку је 1972. године стекао звање магистра, а тема магистарског рада била је Језичке особине аутобиографије Усаме ибн Мункида. Звање доктора наука стекао је 1979. године, а дисертација је носила наслов Арапски језик у савременом Тунису (диглосија и двојезичност). Дарко Танасковић предавао је на Филолошком факултету од 1971. до 2018. године, када се пензионисао као редовни професор на Катедри за оријенталистику. Професор Танасковић објавио је преко 800 радова и извјештаја о истраживачком раду, укључујући и сљедеће књиге: Арапска поезија (1977), Суфизам (са Иваном Шопом, 1981, 2011), Арапски језик у савременом Тунису (1982), Контрастивна анализа арапског и српскохрватског језика (1982), У дијалогу са исламом (1992), На истоку запада (са М. Јевтићем, 2000), Ислам и ми (2000), Југоисток Србије: Континуитет кризе и могући исходи (заједно са групом аутора, 2001), Граматика арапског језика (са А. Митровићем, 2005), Ислам: догма и живот (2008) Аутономија разума (са М. Јевтићем, 2009) Неоосманизам (2010), Голуб који није постао птица (2012), Знакови времена (2014), Из дана у дан (2015), Од неоосманизма до ердоганизма (2016). Многа Танасковићева дјела су преведена и објављена на разним језицима. Дарко Танасковић био је гостујући професор на Универзитету у Сарајеву, Скопљу, Алжиру, на Високој школи друштвених наука у Паризу (École des hautes études en sciences sociales), на Универзитету у Софији и на Универзитету Мудрост (La Sapienza) у Риму. За члана Европске академије наука и умјетности (Academia Scientiarum Et Artium Europea) номинован је 1995. године у Салцбургу. Од 2000. године, дописни је члан Друштва турског језика (Türk Dil Kurumu) у Анкари. Дарко Танасковић је предавао на Православном богословском факултету (Београд), Академији за дипломатију и безбједност (Београд) и Факултету политичких наука (Бања Лука). Био је предсједник Савјета Дипломатске академије при Министарству спољних послова Србије и члан Спољнополитичког савјета министра спољних послова. Члан је Удружења преводилаца Србије, Удружења књижевника Србије и српског огранка ПЕН-а. Од 1995. до 1999. године, био је овлашћени амбасадор Савезне Републике Југославије у Турској и (1998–1999) у Азербејџану. Дарко Танасковић је 2001. године именован у Југословенску комисију за истину и помирење. Од 2002. до 2008. године, био је изванредни и опуномоћени амбасадор Савезне Републике Југославије / Србије при Светој столици и Сувереном војном реду Малте. Од 2015. до 2018. године, био је амбасадор и стални делегат Републике Србије при УНЕСКО-у.